Kako želim da me se voli?

Jedna od tema koje su se na retreatu u Splitu spontano, same od sebe, pojavile (a takvih je kod Ivana uvek mnoštvo) bila je ljubav i komunikacija, komunikacija o ljubavi, u partnerskom odnosu. Imamo neotuđivo pravo, ispostavilo se, partneru dati do znanja tačno na koji način želimo da nas se voli. Pa evo šta je na tu temu izašlo iz mog pera:

Želim da me se voli baš onako kako me ti voliš: strasno i postojano, istrajno i čulno, očima i rukama, utrobom i srcem, dodirom i uzdahom, spolja i iznutra. Želim da me se, baš kao što ti radiš, uspava zagrljajem i probudi poljupcem i mirisom sveže skuhane kave. Da mi se, baš kao ti, vraća s osmehom punim radosti koji greje našu kuću i od nje čini dom. Da se zbog mene čine junački podvizi, savlađuju nemani i pobeđuju stihije i oluje. Da se, u moju čast, neustrašivo povede borba sa svojim unutrašnjim demonima. Želim da me se voli kao u bajci sa srećnim krajem, koji je u stvari tek početak.

Ali želim da me se voli i onako kako me ti ne voliš: da se vidi ono što je, iza svih mojih transformacija, uvek isto i uvek tu. Da se prihvati i štuje mesec u meni, da se na moje méne gleda kao na blagoslov i seme novog života; da se u mom besu uživa kao u letnjoj oluji, koja je lepa isto koliko i prolazna; da se mojim suzama dâ sloboda da teku dok same ne presuše; da se od mojih hiljadu želja ispuni, bez pogovora, bar sto; da se sa mnom i leti i hoda kroz život; da me se ne podseća rečima na prevaru zvanu "stvarnost"; da se predano služi ženskom principu u meni i da mu se pruži dom; da me se vodi mudro i pažljivo, hrabro i uzbudljivo; da se od mene ne traži da izgovaram zakletve – brzoplete reči koje se začas pretvore u okove duše i tela, već da se svaki dan, zajedno sa mnom, počne novom i svežom zakletvom srca na večnu ljubav u slobodi i radosti.

Nije to sve! Da me se sluša, da me se ČUJE. Da se moje reči ne uzimaju olako, da se čitaju moji neizgovoreni signali, da se registruje moja vibracija; da se primeti kad počnem da venem! Da me se zalije fluidom poštovanja i viđenosti. Da se od mojih zahteva ne odustaje zato što su teški: zar ih nisam vredna? I zar nagrade koje te čekaju uz mene ne vrede truda?

Dalje: da me se voli i kad sam bolja, jača, pametnija, mudrija i hrabrija od tebe! Lako je voleti kućnog ljubimca; ali ja to nisam. Vratiću ti stostruko: voleću i ja tebe i kad si bolji, jači, pametniji, mudriji i hrabriji od mene. Ne tražim kućnog ljubimca.

I još: kad si pored mene, izgledaj kao da se spremaš za najveću, najsvetiju, najuzvišeniju svetkovinu, na koju se dolazi odeven u svoje najlepše praznično ruho. Ponašaj se dostojanstveno, uglađeno i galantno kao da je pored tebe kraljica. Sijaj. Svojim sjajem pokaži celom svetu kakva je tvoja ljubav prema meni. Zauzvrat, zasijaću i ja. Biću tvoj ponos, tvoj ukras, tvoja zvezda, tvoj par.

Želim, konačno, da me se voli kao što me voli Bog: kao deo kreacije stvoren savršen i vredan ljubavi baš takav kakav jeste, jer nikakav drugačiji nije ni mogao biti. Kao deo sebe. Kao neizostavni delić svemira, bez kojeg svemir ne bi bio isti. Kao sve što jeste, sve što je moglo biti i sve što može biti. Kao svemogućnost, sveprisutnost, svegasvesnost, sveljubav. Kao Sve.

Ako sam previše zahtevna, ako je nemoguće ispuniti sve moje želje, barem pokušaj. Daj sve od sebe, bori se do poslednjeg daha; pođi iza straha, iza sumnje, iza malodušnosti, iza konformizma i želje da se dokažeš pred drugima, iza neljubavi i nepoverenja prema sebi, iza smisla i razuma, iza svega što si uvek nosio ispred sebe kao štit, i probaj. Probaj zato da bi znao da si, čak i ako nisi baš sasvim dotakao nebo, bojno polje napustio kao heroj, a ne kao begunac.

A kada me tako budeš voleo:
​
Pratiću te.

Sve ću svoje darove staviti na tvoj oltar, da nam budu hrana.

Između nas više neće biti pitanja; samo mir međusobne spoznaje u Bogu.

Neće biti kraja; samo beskrajni niz novih početaka.

Pa šta čekaš? Love me, if you dare.